Još jedno od čestih pitanja koje dobijamo od naših pacijenata, ali i od ljudi koji nas prate na društvenim mrežama, odnosi se na to koliko je bezbedno da neki zub bude otvoren.
Da bismo mogli precizno da vam odgovorimo na ovo pitanje, a i da bi vam taj odgovor bio razumljiv, pre svega je potrebno da vam razjasnimo pojam „otvoren zub“.
Svaki zub predstavlja jedan organ za sebe, koji u svojoj unutrašnjosti poseduje krvni, limfni i nervni sud, koji ga, putem cirkulacije, ishranjuju. Taj deo zuba se sa razlogom nalazi u unutrašnjosti i ne sme da bude izložen spoljašnjoj sredini, odnosno usnoj duplji. Kada se to, ipak, desi (najčešće širenjem karijesa na unutrašnjost zuba), onda taj zub postaje osetljiv na sve nadražaje (toplo i hladno), a bol se javlja i spontano. Takav zub je neophodno endodontski lečiti (u narodu poznato kao vađenje živca) što pre, kako bi se zaustavilo dalje širenje infekcije. U našoj ordinaciji ovaj postupak se obavlja u lokalnoj anesteziji i apsolutno je bezbolan.
Međutim, postoje okolnosti u kojima je došlo do širenja infekcije (opet najčešće zbog karijesa) u unutrašnjost zuba (gde se nalazi živac), a da taj zub nije otvoren. U takvoj situaciji, neophodno je da stomatolog „otvori“ takav zub, dezinfikuje ga i aplikuje odgovarajući lek.
Ovakve infekcije mogu da budu praćene jakim bolovima, čak i otokom sa gnojnim sadržajem, zbog čega je važno da se takav zub čim pre otvori, izdrenira sadržaj, ukoliko ga ima, i aplikuje lek u taj zub, uz propisivanje antibiotika, a sve u svrhu smirivanja simptoma.
Ponekad, kada su simptomi toliko jaki (izuzetno jaki bolovi i veća kolekcija gnojnog sadržaja), stomatolog može da inficirani zub ostavi otvorenim, kako bi se taj sadržaj spontano drenirao, ali samo na vrlo kratak period, (praktično dan ili dva) i uz striktne smernice koje dobijete od svog stomatologa (da pazite da vam se ostaci hrane ne zadržavaju u toj šupljini). Zub nikako ne treba da stoji otvoren više od toga, jer na taj način bakterije stalno cirkulišu iz usne duplje ka unutrašnjosti zuba, što smanjuje uspeh ishoda definitivnog lečenja zuba.
Važno je znati da kod ovakvih infekcija otvaranje zuba od strane stomatologa predstavlja samo prvu pomoć ka saniranju već uznapredovale infekcije i nikako ne treba da se doživljava i kao kraj terapije, čak i ako je sledeći dan zub prestao da boli, a otok počeo da se povlači. Zatvaranje zuba i nastavak lečenja su neophodan sledeći korak, kako bi se lečenje zuba uspešno dovelo do kraja.
Kod ovakvih lečenja izuzetno dolazi do izražaja poštovanje dogovora koji ste uspostavili sa vašim stomatologom oko sledećeg dolaska. Svako odlaganje odlaska stomatologu i držanje zuba otvorenim povećava mogućnost vađenja zuba kao jedinog rešenja.
Postoje i situacije kada ste u nekom trenutku uočili da vam nedostaje deo zuba ili plombe, ali taj zub nije osetljiv. I, pored toga što vas takav zub ne boli, posetu stomatologu nikako ne treba odlagati. Zub koji je napukao već je prilično oslabljen i kao takav sklon novom pucanju, zbog čega jedino preostalo rešenje može da bude vađenje tog zuba.
Na samom kraju želimo da naglasimo da zub ne treba i ne sme da bude otvoren, osim kod izuzetno jakih infekcija, ali tačno onoliko koliko vam je stomatolog odredio. Svako proizvoljno držanje zuba otvorenim skraćuje njegov vek trajanja u usnoj duplji i višestruko povećava mogućnost gubitka tog zuba, što, verujemo, da niko od vas ne želi da mu se desi. 🙂